Љубиша Марковић: Зар је сада другачије? Стварање Краљевине СХС из другог угла…


mapa-obecanih-teritorija-srbiji-po-l-ugovoru“… а бес и мржња, којима су вођене антисрпске демонстрације и вршене најбестидније навале на све српско из реда, нарочито на школе и цркве, показаше и одвише јасно колике су биле од раније узвитлане ове страсти и како је добродошао сваки повод, да се отпочне унапред припремљена хајка.“


Братство, Наше уједињавање за време светског рата, В. Ћоровић
Уводна реченица В. Ћоровића у овом тексту, говори много о томе какво је расположење у Словенији, Хрватској и БиХ владало уочи стварања краљевине СХС и тим више зачуђује одлука А. Карађорђевића и владајуће елите Србије, да без консултовања и уважавања жеља и вековних тежњи србског народа на простору бивше Југославије, створи ту потоњу највећу гробницу Срба у историји. Цео двор и влада краљевине Србије је добро знала право расположење словенског и хрватског народа, да би се им подвукла наива. Исто тако је и међународна заједница нагињала проширењу краљевине Србије на територији србског живља (Далмација, БиХ, Славонија, данашња Војводина) и изласку на Јадранско море, Лондонски споразум из 1915 године. Тако,  теорија да је међународна заједница желела стварање Југославије једноставно не држи и уствари је вешто пласирано оправдање за велеиздају србских националних интереса тадашње елите на челу са двором.
Нешто раније, тачније 1908. је словеначко-хрватски делегацијски клуб у бечком парламенту захтевао расправу о БиХ као о искључиво хрватском питању. “Као што смо јуче извештавали, су се словеначки и хрватски делегати удружили што се делегацијских послова тиче-ту долази у обзир искључиво Босна-да поступају потпуно солидарно.“Словенец, 9. Октобра 1908
И уопште, су словеначки и хрватски прваци током читавог 19. и 20. века наступали заједно и солидарно искључиво против интереса србског народа. Небитно да ли су међусобно били у добрим или лошим односима, србофобија је све надвладавала. Зар је сада другачије?
Како су немци у аустро-Угарској Монархији били заправо мањина, то су се увек радили по принципу завади па владај.  Србског елемента су се одвајкада бојали, јер од Беча па до Цариграда није постојао бројнији народ од Срба, који је природно тежио националном уједињењу. Зато и вишевековни процес завађивања, креирања јавног мнења, пропаганде и стварања нових нација и вазалних државица на уштрб србског елемента.
У БиХ је Аустрија промовисала муслиманско-хрватски блок против Срба. У Славонији, Далмацији, Лики, Банији и Кордуну, Хрватски против србског. У Војводини мађарско-хрватски против србског. Подршка Турској, Бугарској и арбанасима, опет против Срба.
Франковачко-клерикалне снаге у Словенији и Хрватској су само наставиле тај процес, али сада изнутра, из исте државе. Касније у СФРЈ, словеначки клеро-комунизам и хрватски клеро-фашистички комунизам су нас до краја сатрли и у пракси реализовали стварање нових нација од Срба(бошњаци, македонци, црногорци, војвођани,…). Зар сада Запад  другачије ради?- или Словенија и Хрватска?
Да се вратимо периоду уочи стварања краљевине СХС. Франковачко-клерикалне снаге словенаца и хрвата су имале како новчану, тако и политичко-полицијску подршку у организацији прогона Срба од бечког двора. У Словенији је 1914, дан уочи објаве рата Србији, словеначки песник, правник и државник  Др. Марко Натлачен у листу Словенец 1914. г.,  објавио своју чувену песму Србе на врбе  коју је касније на љубљанском тромостовљу, уочи напада аустро-угарских кохорти на Србију 1915. г., свечано рецитовао пред око 15 000 егзалтираних словенаца.
Хрвати су касније преузели и у пракси имплементирали песму где им је наслов постао мото живота, а Др. Марко Натлачен у новоствореној краљевини постао Бан Дравске бановине. Иван Франк је у Хрватској организовао “црне чете“ на наговор и дозволу аустријских власти. Имали су дозволу да убијају виђеније Србе по Хрватској. У Сарајеву је полиција пустила разбојнике из затвора, под условом да прогоне, пљачкају и убијају Србе. И много других сличних случаја и мање или више познатих појединаца, који су у потоњој краљевини СХС нашли добро ухлебљење и наставили са својом анти-србском политиком.
Када се подробније сагледају сви подаци, чињенице, документи и активности, долазимо до закључка да је заправо Аустрија (њена политика) творац југословенске идеје, која је имала за циљ релативизацију србског елемента, утапањем у нешто имагинарно, нејасно и у суштини погубно по србство. Југословенски клуб у бечком парламенту на чијем челу су били словеначки клерикали др. Ј.Крек и др. А.Корошец су заступајући и пропагирајући југословенство, истовремено неговали добре односе са бечким двором. Тако југословенски клуб у мајској декларацији 1917-те пише: “Заступници удружени у југословенском клубу захтевају на основу народног начела и хрватског државног права уједињење свих крајева Монархије што их наставају Словенци, Хрвати и Срби у једно самостално државно тело, слободно од сваког туђег господства и саграђено на демократској подлози, а под жезлом Хабзбуршке Монархије.“ Из текста декларације је јасно развидно да се фаворизује словеначко-хрватски елемент а миноризује већински Србски. Такав став је подржавао и бечки двор. Хрвати су се истовремено (лукаво) организовали у две линије, па која победи (свака добра), једни мегаломански франковци а други старчевићанци, тобож хрватско-србски. Старчевићанцима су веза са србским елементом били др. С.Будисављевић и В.Прибићевић, који су отворено врбовали Србе у југословенски клуб. Када у 2. Св. Рату упоредимо словеначке клеро-комунисте и хрватске усташе и кроато-комунисте, наслеђе је евидентно.
Након говора Лојда Џорџа и Вилсона, продора солунског фронта и надирању србске војске, као и италијанским запоседањем територија, и хрвати и словенци су увидели опасност и намах (лукаво и привидно) кориговали мајску декларацију и још више заврбовали Србе у причу о југословенству. Говоримо о Србима који су живели у Хабзбуршкој Монархији. Времена је било све мање, јер је србска војска надирала а са терена стизале “неповољне вести“ које су стратешки слабиле положај хрвата и словенаца, тако да је Октобра 1918. г. је организовано народно вијеће, Словенаца, Хрвата и Срба у Загребу(за оне који су живели у хабзбуршкој монархији), на чијем челу је био А. Корошец а подпредседници А. Павелић(зубар) и С. Прибићевић.  Већ Новембра су обласна народна вијећа, Бањалуке, Бихаћа, Мостара, Тузле, Далмације почела проглашавати безусловна прикључења Краљевини Србији, тако да су представници народног вијећа СХС “пожурили“ у Београд, где је Павелић као вођа делегације 1. Децембра 1918. Прочитао “напутак“ пред регентом Александром. Саслушавши га, Александар одговори »овим часом испуњавам своју владарску дужност (…) те у име Његова Величанства краља Петра I. проглашавам уједињење Србије са земљама независне Државе Словенаца, Хрвата и Срба у јединствено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца «.
Каснији живот те накардне творевине је показао сву штетност и погубност по србски народ, због лудила и помаме србског краљевског двора, владе и тадашње елите. Јер је тај исти двор, Влада и елита уочи 2. Св. Рата опљачкала трезор, побегла и на милост и немилост нас пустила варварским хордама оних, који нам врбе спеваше и на њих нас вешаху. Занимљиво да су и краљевска влада у Лондону од 1939-1945 (Јурај Шутеј, ХСС) и кроато-комунистичка Титова од 1943-1945(Душан Сернец, КПЈ) имали за министре финансија Хрвата и Словенца. Исто тако је занимљива информација да су у периоду после 2. Св. Рата па све до распада у периодима највеће изградње и задуживања СФРЈ били министри финансија и гувернери, словенци и хрвати.
У том периоду се је како Словенија тако и Хрватска индустријски, инфраструктурално и привредно јако развиле и направиле скоро ненадокнадиву предност у односу на остале  републике, посебно Србију. У том периоду су се и отвориле границе за економско исељавање, пре свега србског живља и ослободио простор за демографску пустош вековних територија Срба. У таквој творевини је Србски народ  сво време (у континуитету) демонизован (креирање јавног мнења, пропаганда, набијање осећаја кривице за све и свја, образовање, култура, филмови,…). У таквој кроато-комунистичкој творевини су сви остали развијали етно центризам (Словенија клеро-комунизам а Хрватска усташки комунизам) само ми братство и јединство са онима што нас на врбе качише и ножем  дариваху. Јер је Тито вешто аболирао злочине Хрватске државе у хитлеровој коалицији, тако да се сада Хрватска “дичи и поноси“ борбом против фашиста!
Нешто слично је урадио и његов претходник, Краљ А. Карађорђевић када је аболирао словенце, хрвате и муслимане па чак и њихове ратне дугове несрећни поплаћасмо а ти дугови и њихов рат би противу нас. На крају, приликом распада СФРЈ, највише су добиле управо Словенија и Хрватска. Деценијама је логистички подржавано све што је било уперено против интереса Срба на овим просторима а званични Београд је то све подржавао и аминовао. Зар је сада другачије?
Аутор: Љубиша Марковић, СНП Корак Србије
Извор: СРБски ФБРепортер
антисрбизам, историја, Краљевина СХС, Срби, српство, сфрј
https://www.srpskimagazin.com/2016/10/21/ljubisa-markovic-zar-je-sada-drugacije-stvaranje-kraljevine-shs-iz-drugog-ugla/


Напиши коментар

Није дозвољено.