САД мењају тактику на Балкану: Рунда јесте добијена, али битка и ћерање још трају

САД су измешале карте и претње санкцијама замениле помирљивим тоном, прилагођавајући се новим околностима. Рунда јесте добијена, али битка и ћерање још трају.

Нема опуштања, неће они тако лако пристати да Русија и Кина на Балкану постану трајни фактори, каже за Спутњик Александар Павић.

Иза громогласних претњи санкцијама које су канонадично долазиле из САД а на рачун Републике Српске остао је само ехо за који се, у нади да није све изгубљено, још чврсто држе само бошњачки медији.

Нова реалност коју је са собом донео Габријел Ескобар у до јуче “за рат спремно” Сарајево, немилосрдно их демантује. Нити Република Српска заговара рат, нити ће рата бити, а последично, ни санкција којим су САД до само пре неки дан витлале као Дамокловим мачем над Бањалуком.

Америка суочена са новом реалношћу

У покушају прилагођавања новим околностима, оцењује политиколог Павић, постоји потенцијал за преокрет у спољнополитичком деловању САД на Балкану, као последица чврсте позиције Русије и Кине у светској арени.

– Русија и Кина не одступају од својих чврстих и принципијелних ставова везаних за многе ствари. Најважније је питање високог представника, да он не може да буде именован мимо Савета безбедности УН, да је Дејтонски споразум једина релевантна ствар у БиХ и да РС не може да буде оптужена или изолована зато што га поштује – наводи Павић.

Санкције које је заменик помоћника државног секретара САД Габријел Ескобар помињао, после разговара са Додиком их не помиње више, а у међувремену, подсећа Павић десио се и Извештај о БиХ у Савету безбедности.

– Било је очигледно да мимо Русије и Кине, Кристијан Шмит не може да говори пред СБ нити његов извештај може бити усвојен. То је нова реалност са којом се САД суочавају. Мултиполаризам је продро и на наше просторе и више не може да се врати у време једнополарног света где је Америка диктирирала услове. Бар за сад, они који не могу више ништа да намећу, једноставно су променили тактику – додаје он.

Ердоган у једначини

У овој једначини значајно место, указује Павић, припада и Ердогану. Турска, каже, више није спремна да се прикључи америчкој политици посебно јер трпи све јаче притиске од САД. Такође, Турска исто тако има односе и са Русијом и Кином које жели и даље да гради, док Београд и Анкара, оцењује, имају боље односе него Сарајево и Анкара, на жалост, додаје, сарајевске политичке чаршије.

У околностима када је немогуће замислити неку масовну НАТО интервенцију у БиХ, САД могу, сматра Павић, да пробају како би прошао неки политички дипломатски блеф, па ако ни то не прође, да окрену нови лист. То се управо и дешава, указује политиколог, упозоравајући да ипак нема простора за опуштање.

– Видећемо како ће реаговати када Република Српска крене у враћање надлежности кроз Скупштину. Сигурно да неће бити позитивних реакција и да ће пробати нешто ново, рачунајући на неке политичке снаге. Рунда је добијена, али битка и ћерање још увек трају. Неће они тако лако пристати да Русија и Кина постану овде трајни фактори – закључује Павић.

Извор: Спутњик