Из града којим царује мржња беже и Хрвати


Фото/Илустрација: Танјуг/ С.Радовановић

ПОСЕБАН проблем су хрватске тајне оптужнице и хапшења, која не престају. Нико није сигуран: ни они који путују у Хрватску, ни Срби који ту живе. Седамдесетједногодишњи Србин, ухапшен у Вуковару у септембру, још је у притвору.

У ВУКОВАРУ је још пре 10 година било готово двоструко мање становника него пре почетка рата деведесетих (од око 46.000 на око 27.000), а према последњим проценама, тај број се сада смањио за још 5.000 људи. Број Срба мањи је за више од седам одсто, али из овог града одлазе не само Срби, већ и Хрвати.

Ово су констатовали представници Савеза српских удружења Хрватске Драган Црногорац и Љубомир Микић на трибини “Положај Срба у Вуковару: јуче, данас, сутра”, коју је организовао Институт за европске студије поводом Светског дана људских права.

– Срба нема на руководећим функцијама, нити могу да се запосле у јавним службама, па раде у приватном сектору. Посебно их нема у правосуђу, иако има много високообразованих младих, који су завршили факултете у Новом Саду, Београду и Хрватској, и вратили се кући. У Жупанијском суду нема ниједног судије Србина, а у Основном постоји један, који се спрема за пензију. Када неки Србин оде у пензију, на његово место по правилу примају Хрвата – каже Црногорац.

Према његовим речима, упркос документима који гарантују двојезичне табле, њих има само на неким зградама. Три школе у којима се користи српски језик и ћириличко писмо, једва су се избориле да славе школску славу Светог Саву. Атмосфера је, констатује, лоша, а град осиромашен и девастиран. Не обележавају се сећања на убијене и нестале Србе, само на Хрвате.
Љубомир Микић каже да је процес повратка избеглих окончан, и онај ко је хтео да се врати, вратио се.

– Постоји неки помак у односу на период од пре 20 година, али ничија очекивања, упркос огромном потрошеном новцу и енергији, нису испуњена – каже Микић. – Повратници су и даље суочени са проблемом стамбеног збрињавања. Све је више инцидената, говора мржње, напада на српске институције. На подручју Источне Славоније, Барање и Западне Славоније, између 1991. и 1997. године, живело је 150.000 људи, од чега 85 одсто Срба. Од тога око 60.000 расељених из других крајева.
Попис 2001. године показује да број Срба пада у целој Хрватској, са око 580.000 на 201.600, али њихов удео у становништву се није много променио јер је пао и број Хрвата. У наредних 10 година бројка опада на око 186.000. Резултати последњег пописа, у новембру, још се чекају, али прогнозе нису оптимистичне.

Извор: Новости


Напиши коментар

Није дозвољено.