Божић са баком


Бака нам је за Божић дошла у госте. Волели смо баку и њене приче, али сада су приче биле дугачије.

Причала нам је о дивној скромној и вредној девојци Марији која је желела да живот просвети Бигу и како јој се јавио Арханђео Божији Гаврил и рекао јој да је она од Бога одабрана да роди Сина Божијег. Дјева Марија је питала како ће то бити када она није удата, а Арханђео је одговорио да ће је осенити сила Вишњега. Марија се смерно поклонила и рекла: „Нека буде по вољи Господњој!“

Због пописа становништва Дјева Марија је са заручником, старцем Јосифом, коме је била поверена на старање, пошла из Назарета у далеки град Витлејем у Јудејској пустињи. Кад су стигли у Витлејем нигде нису могли да нађу преноћиште.

Неки се чивек сажалио на њих и рекао им да изван градских зидина има пећина у којој пастири склањају стада, где би били, бар мало заштићени од хладноће ветра и ноћне студени.

Отишли су изван града и нашли једну суву пећину у којој је било доста сламе. Над Витлејемом се зауставила необична звезда сјајнија свих на небу, која је мудрацима показала пут до места где ће се родити Цар Славе.

И ту, у пећини грејаној само дахом овчица, Родио се Богомладенац Христос. Пресвета Богородица га је повила и ставила у јасле на сламу.

Сва природа се преобразила. Анђели су силазили са неба певајући чудесне песме и обавестили пастире, који су се у пољу грејали око ватре, о дивном догађају. И још су им рекли да ће наћи младенца који лежи у јаслама.

Док је небом и земљом одјекивала ангелска песма, пастири су пожурили да виде то о чему су говорили Анђели.  И заиста, нашли су пећину у којој је седела Пресвета, у јаслама је лежала беба Богомладенац Христос, а испред пећине је седео старац Јосиф.

Потом су, вођени звездом, дошли мудраци са истока, Валтазар, Мелхиор и Гаспар који су новорођеном Цару Славе донели дарове злато, тамјан и смирну.

Ми смо без даха слушали причу, а бака је рекла да је Божић – Божији рођендан и зато треба да га прославимо како су то сви наши преци вековима радили.

Како смо у стану имали парно грејање бака је решила да нас одведе у цркву, да у порти заложимо бадњак. Доживљај је био диван, много људи, радост, весело гори ватра, варнице прскају у небо. Бака је рекла да се на Бадњи дан радујемо сутрашњем Божићу, што значи дану када се Бог родио као човек. Кад смо се пресрећни вратили кући, тата је већ набавио сламу и гранчицу бадњака. Предвече је слама посута по поду у трпезарији, а у сламу су мама и бака ставиле бомбоне и ситне поклончиће. Ми смо ишли са баком, тражили дарове и пијукали као пилићи.

Тата је унео Бадњак који је симбол Христа, и његовог уласка у свет, у наша срца и наше домове. Ложење бадњака представља топлину Христове љубави, а подсећа нас и на дрва које су пастири донели, како би се Богомладенац огрејао. Певали смо док је унешен бадњак. Потом је (зато што немамо ни камин, ни шпорет на дрва), изнад великог плеха запаљена гранчица бадњака, како је бака говорила:

-Ето да нас мало у кући огреје Божићна радост. Седели смо на поду прекривеном сламом, а уместо софе нам је послужио ниски сточић из дневне собе. Тата је упалио свећу. Бака је говорила Оче Наш, а ми смо понављали за њом. Тропар нисмо могли тако брзо да савладамо, па га је бака сама отпевала. Честитали смо једни другима Бадње вече и суташњи празник.

Све је било лепо и радосно, само нам је бака била нешто невесела и стално је гледала према украшеној јелки мрштећи се. Тата је питао шта јој је, а бака је одговорила да јој није ништа. После неког времена је огорчено рекла:

-Е, не могу да гледам ову јелку поред бадњака. Јелка није наша, то је страни обичај! Шта ће вам то?

Ми смо се погледали у неверица, а мама је тихо почела да говори.

Мајко, није то страни обичај. Јесте да се јелка кити на западу, али они немају бадњак, то је само наш, српски, обичај, међутим, јелку ките и Руси, а они су православни. Кад сам била мала моја бабушка, Рускиња, ми је причала о јелки: „


Кад се Христос родио сва се природа обрадовала. Изнад пећине у којој је рођен Христос расла су три дрвета, кедар, бор и јела. И они су хтели да дарују Богомладенца, па је кедар пред  улаз у пећину стресао гране препуне мирисног уља, бор је даровао најлепше шишарке, а ситрота јела је тужно плакала јер није имала чиме да дарује Христа. Њене је сузе видела велика звезда која није могла да дозволи да неко буде тужан у овој ноћи, па је спустила једну звездицу на врх јеле.

Јелка се дубоко поклонила и пред пећину спустила звездицу, Христос се осмехнуо од чега је танковита јела засијала звезданом светлошћу. Зато се и данас на врх јелке ставља звезда, као знак и знамен љубави према Христу и ради подсећања на звезду која је најавила рођење Спаситеља. Дарови испод јелке треба да нас подсете на Христово рођење, на највећи дар који је икада људском роду дат.“

Мама је завршила причу. На собу се спустила тишина. Ми, одушевљени причом, са зебњом смо гледали у баку. А она је ћутала погнуте главе. Кад је подигла поглед у очима су јој сијале сузе.

-Хвала ти, – топло је рекла, пришла и пољубила маму.

Ја  ово нисам знала. Видиш, најважније је да се деци, а и нама старијима, који то још незнамо, исприча да јелка није неки пагански, страни симбол, него хришћански. И нека стоје и бадњак и јела све у славу Христа Господа. Христос се Роди.

  • Ваистину се Роди! Радосно смо одговорили.

Извор: Светосавско звонце, 10/2014.
Опрема: Српски Магазин


Напиши коментар

Није дозвољено.