Данци своју децу одгајају да буду срећни, еви и како


Илустрација

Већ више од 40 година заредом налазе при врху листе најсрећнијих људи на свету, да ли одгој деце има везе са тим?

У популарној књизи ‘Данско васпитање деце’ две ауторке, мајка Џесика Џоел Александер и психотерапеуткиња Ибен Дисинг Сандахл, објасниле су шест тачака срећног васпитања, односно како да и дете и родитељ током тог периода буду срећни и задовољни.

Данска теорија васпитања скраћена је у лако памтљив акроним П. А. Р. Е. Н. Т. (родитељ), а означава шест ствари које морате укључити у васпитање:

1. Игра

У Данској се деца играју самостално што им омогућује да открију своје интересе и жеље, а то на крају доводи до тога да деце раде оно у чему уживају. Родитељи су увек присутни, али их не контролишу.

Пустити децу да се играју сама (да се одрасли не мешају) заправо гради њихово самопоуздање више од учестовања у активностима које воде њихови родитељи.

Истраживања показују да игра омогућује деци да искористе своју креативност док развијају своју машту. То је важно за здрав развој мозга и доводи до већег поверења у своје способности, што је темељ за срећу.

Ево како то учинити: Одвојите време за игру ​​која не укључује екране. Дајте им играчке које им развијају машту и подстичу креативност. Подстакните своју децу да се играју напољу (нпр. беру цвеће, иду на игралиште, граде снешка белића).

2. Аутентичност

Данци су искрени према својој деци, и код лоших и добрих ствари. Бити искрен и аутентичан према њима помаже им да развију снажан унутрашњи глас јер уче да верују себи и својим емоцијама.

Учење себе и деце искрености поспешује развој снажног карактера. И не заборавите да је сасвим у реду осећати све емоције. Надаље, различите врсте похвала различито утичу на децу с обзиром на начин на који ће доживљавати себе у свету. Претеране похвале за безначајна постигнућа и похвале због интелигенције ( уместо због труда) могу учинити децу несигурнима и несклонима преузимању ризика. С друге стране; похвалама „процеса“, односно труда и залагања, уместо непромењивога менталног склопа подстичемо формирање развојног менталнога склопа који придоноси упорности, самопоуздању и отпорности деце.

Истраживања показују да ће деца којима се увек говори да су паметна вероватно лако одустати када се суоче с тешким задацима. Уместо тога, фокусирањем на процес, дете ће бити мотивисано. Помаже им да виде стварност каква заправо и јесте.

Како то учинити: Будите искрени. Ако вас дете види узнемиреног, тужног или уплашеног и пита шта вам је, реците истину. Деца су паметна. Они ће знати ако лажете, стога будите искрени и реците: ‘Да, мама се јако уплашила кад си побегла на улицу. Зато сам викала.’

3. Преобликовање

Дански родитељи неугодне ситуације покушавају да преобликују. То је моћан начин који деци помаже да промене поглед на живот.

Начин на који одлучимо да гледамо на ствари утиче на то како их доживљавамо. Реални оптимисти не занемарују негативне информације него се једноставно фокусирају на друге доступне информације како би створили богатију, лепшу причу о себи, о својој деци, о животу. Преобликовањем може променити доживљај света и притом учинити наше животе и животе наше деце срећнијим.

Предности преобликовања су пре свега то што ситуација не ескалира. Али што је најважније, мења перцепцију деце о животу и притом чини њихов и наш властити живот срећнијим.

Како то учинити: Када ваше дете наиђе на неки тешки задатак и каже: ‘Не могу то да урадим, одговорите: ‘Још ниси научио’. Такође, можете им рећи да када им је нешто тешко, то је само зато што то тек уче.

Када се ваше дете лоше понаша, фокусирајте се на то зашто. Јесу ли гладни? Уморни? досадно им је? Размишљајте о акцији, а не о детету. Реците: ‘Престани задиркивати ​​брата, то га узнемирава’ уместо ‘Што си сад направио?’, ‘Што није у реду с тобом?’.

4.Емпатија

То је једна од кључних људских способности.

У Данској је темељна вредност научити децу да размишљају како је другима. Чак то уче и у школи. Практиковање емпатије уче децу како да поштују друге и себе, а то помаже и у превенцији злостављања.

Будемо ли мање склони осуђивању и посрамљивању, боље ћемо разумети своју и туђу рањивост, што ће придонети међусобној блискости, стварајући дубље односе те чинећи нас склонијима опраштању и у целини срећнијима.

Како то учинити: Покушајте да разумете уместо да осуђујете: ‘Видиш, он плаче. Могуће да је гладан.’ уместо ‘Како је ово дете лоше одгојено!’

5.Без ултиматума

Ултиматуми подстичу борбу за моћ те могу довести до губитка контроле над властитим понашањем. Много родитеља виче или прибегава физичком кажњавању као облику дисциплинирања деце. Сами губимо контролу, а од своје деце очекујемо да је никад не изгубе. Они такође прекидају повезаност с вашим дететом, што је оно што их мотивише да слушају.

Укратко, ради се о замени страха (претње и ултиматума) поверењем и блискошћу. Деца која имају поштовање и разумевање својих родитеља, којој се помаже да схвате и поштују правила, развијају много снажнији осећај самоконтроле и на крају одрастају у срећније, емотивно стабилније одрасле људе.

Како то учинити: Покушајте им помоћи и усмерити их, а не грдити. Избегавајте приступ ‘Зато што сам тако рекао’. Избегавајте ултиматуме и претње: ‘Боље то учините одмах или иначе!’. Реците не, али увек будите смирени.

6. Заједништво

Ово је битан део данског родитељства. Учећи их како да проводе квалитетно време у породици и с пријатељима, деца добијају снажан осећај заједништва и опуштености. Стварање угодне атмосфере код куће, заједничко кување и јело, дружење, мали су свакодневни ужици који чине данске породице срећнима.

Како то учинити: Искључите телефоне, играјте игре. Одвојите време за породицу. Чак и 10 минута дневно је важно. Спакујте малу корпу за пикник и одведите их на пикник напољу, пише Данисх Мом.

Извор: Супержена/Б92


Напиши коментар

Није дозвољено.