Турци су хтели Дечане да претворе у џамију, али нису рачунали на Светог краља


Фото: РадиоКиМ

Турци су истерали монахе из манастира, поставили на звонару свој полумесец са звездом, остао је само још Свети краљ на кога нису рачунали…

По заузећу Србије, Турци су многе српске цркве претворили у своје џамије, па су то хтели да учине и са дечанском манастирском црквом.

За ову сврху доведена је у Дечане силна турска војска и много њихових верских великодостојника са њиховим поглаваром да би тај чин био што свечанији. Да ово не би изазвало буну околних Срба Турци су распоредили своју војску око манастира и донели доста муниције коју су сместили у кулу звонару на великој капији.

Главни војсковођа са доглавницима смести се у најбоље одаје конака и онда позове игумана и монахе и предложи им да се потурче, у противном да одмах напусте манастир. Пошто су одбили да се потурче, игуман и братија молили су, преклињали, обећавали злато, само да Турци оставе манастир на миру, али ништа није помогло. Турци су их истерали из манастира и они су се повукки у испоснице у клисури повише манастира.

Чим су дошли, Турци су поставили на кулу звонару над капијом свој полумесец са звездом, као знак потурчења. То су хтели да ставе и на црквено кубе, али због велике висине без скеле то нису могли одмах учинити, па су оставили за доцније. По истеривању калуђера, остао је у манастиру само још Свети краљ на кога Турци нису рачунали.

Манастир Високи Дечани и Свети краљ СтефанФотографија 3 од 4

По договору међу Турцима, обред претварања цркве у џамију имао се започети пред главним улазом у цркву. Цео простор испред цркве застрт је ћилимима. У средини, на почасним местима, налазили су се заповедник војске Татарин и остали великодостојници. За главног верског старешину одређено је место пред главним вратима са јужне стране.

Када су трубе и таламбаси огласили почетак свечаности, војска споља радосно јурну унутра и испуни сав простор око цркве. Тада верски старешина поче да клања на свом месту. Али у том часу земља се затресе и фигура лава (грифона) стражара са јужне стране поред прозора Светог Георгија откину се, паде на главу верског старешине и размрска је. Његова крв и мозак попрскаше све великодостојнике око њега.

Истовремено препукну свод припрате, поломише се мермерне плоче међу гробовима Светог краља и Свете Јелене и изби чудан пламен, који моментално обави цркву изнутра и споља и опали Турке који су стајали уза зид црквени. Овим збивањима придружи се и страшна олуја са провалом облака, муњама и громовима. Један гром удари у полумесец на кули, запали муницију у њој и кула се уз страшну експлозију сруши. Са кулом се сруши и краљева палата.

Од провале облака Бистрица надође од брда до брда, и заједно са водом која се сјури низ брдо више манастира, преплави манастирску порту и однесе све што јој се нађе на путу. У тој катастрофи, према сачуваном предању, настрадало је мноштво Турака, а војсковођа Татарин се спасао чудним случајем са остатком војске, која се налазила подаље од манастира. Али и он је платио главом, када је бежећи из Дечана улазио у Пећ, где га је по предању убио капетан Лека Дукађинац, из освете због његове намере да дечанску цркву претвори у џамију. Турци су га прогласили за свога “свеца”, ставили му на гроб плочу са натписом, озидали му турбе и палили кандило на његовом гробу.

Споменик са натписом уништен је приликом ослобођења ових крајева 1912. године, а турбе се срушило 1926. године.

Манастир Високи Дечани, разгледница из 1912. године
У последњих 20 година Високи Дечани консантно нападани
Високи Дечани од 2006. године на Унесковој листи наводи и чињеницу да је манастир и даље под војном заштитом КФОР-а због, како истиче, реалних безбедносних ризика. У последњих 20 година Високи Дечани нападани гранатама, институционално и медијски.

Извор: Нпортал


Напиши коментар

Није дозвољено.